Kaktusi i sukulenti

Na prvi pogled nezgrapni, bodljikavi i neuklopivi u ovdašnju floru, kaktusi i raznovrsni sukulenti kojima nije trebalo puno da privuku moj pogled i pažnju. Tihi stanari skrivenih uglova u stanovima ne privlače previše pažnje, ali je i ne traže. Kaktusi su gotovo samodovoljne biljke koje mogu dugo da izdrže bez vode, svetlosti, pa cak i zemlje- naročito mi je u sećanju ostala priča o kaktusima koji su sami u podrumu bez ikakve ljudske intervencije dočekali kraj Drugog svetskog rata u Poljskoj. Svi ovi podaci koji svedoče o izuzetnosti ovih biljaka su me naveli da postanem čuvar jednog bodljikavog prijatelja.

Naoružan s malo knjiškog znanja otpočeli smo druženje koje se pretvorilo u ljubav čoveka i bodljikave biljke koja optrajava punih 25 godina. Četvrt veka pretvorilo se u stotine saksija u kojima počivaju milioni bodlji, hiljade pustinjskih cvetova, koji su vrelinu peska i sunca koje obasjava drugi kontinent zamenili obrenovačkim suncem i ovdašnjom zemljom. Svojim prisustvom unose egzotiku pustinjske vreline, a cvetanjem nagradjuju malo uloženog truda. Nenametljivi, neobični, a u isto vreme oni koji se izgledom i načinom života izdvajaju iz sveta flore, kaktusi postaju deo našeg života i čovekovi odani pratioci.